Predavač: Prof. dr Snežana Milenković

Status predmeta: Obavezni

Semestar: Zimski

Fond časova (nedeljno): 2

 

Opis predmeta

Psihologija ličnosti je jedna od fundamentalnih psiholoških disciplina koja se bavi istraživanjem nastanka i razvoja ličnosti, njenim osnovnim elementima. organizacijom, dinamičkim pokretačima, kao i odnosom ličnosti i društva. Psihologija ličnosti predstavlja temelj brojnim primenjenim disciplinama poput kliničke psihologije, mentalne higijene, pedagoške, sportske, psihologije menadžmenta, umetnosti, religije, itd., ali je izvor podataka i saznanja za druge fundamentalne discipline poput razvojne i socijalne psihologije. Posebno je značajna za psihoterapiju kao nezavisnu disciplinu i profesiju, jer svaki psihoterapijski modalitet u svojoj osnovi sadrži neku od teorija ličnosti. Problemi ličnosti su značajni ne samo humanističkim i društvenim disciplinama i naukama, nego i u svakodnevnom životu ljudi i u njihovim interpersonalnim odnosima.

Nastavni program propedeutičkih studija čini šest velikih celina.

  1. Ličnost: priroda i pristupi, metode i tehnike izučavanja ličnosti

Različiti modeli ličnosti ( kao što su: model zdrave, zrele i neurotične ličnosti, itd.); različiti pristupi ličnosti ( kao što su: objašnjenje i razumevanje; idiografski i nomotetski; kauzalni i teleološki, itd.) i različite metode (studija slučaja, posmatranje, introspekcija, korelacione studije, eksperimenti – samo osnovna znanja za razumevanje navedenih pojmova) i tehnike (kao što su: upitnik, intervju, skale procene, testovi ličnosti, projektivne tehnike, itd. – takođe, samo osnovna znanja za razumevanje navedenih pojmova).

  1. Teorije ličnosti (Frojdova psihoanalitička, Adlerova individualno-psihološka; Jungova analitička, Ego-psihološka teorija Eriksona, Fromova socijalno-analitička, Kulturalistička teorija Karen Hornaj, Humanističke teorije Olporta i Maslova, Integralne teorije Roberta Kegana i Kena Vilbera); Biće uključena Kelijeva Kognitivna teorija ličnih konstrukata, kao i Faktorske teorije ličnosti Ajzenka, Katela i teorija „velikih pet“ – petofaktorski model Marvina Zakermana, teorija biosocijalnog učenja Roberta Klonindžera, evoluciona psihologija i pozitivna psihologija; Biće pomenute i najnovije neuro-naučne epigenetske studije ličnosti Brus Liptona, Rik Hensona i dr.)
  2. Struktura ličnosti (karakter, identitet, svest o sebi, crte i tipovi ličnosti)
  3. Dinamika ličnosti (emocije, motivi, frustracije, konflikti i mehanizmi odbrane)

2

  1. Razvoj ličnosti: činioci (nasleđe, socio-kulturna sredina, lična aktivnost); stupnjevi razvoja (ego identiteta, svesti o sebi, transpersonalna svesnost – mindful awareness); mehanizmi (imitacija, identifikacija, socijalno učenje) i cilj razvoja (zrela ličnost)
  2. Vrednosne orijentacije savremenih psihoterapijskih škola i pravaca (Odgovor na pitanje: koja teorija ličnosti je u osnovi koje od vodećih savremenih psihoterapijskih škola i pravaca)

Cilj predmeta

Sveobuhvatno i detaljno razumevanje predmeta, metoda i osnovnih pojmova psihologije ličnosti, upoznavanje studenata propedeutičkih studija sa najvažnijim problemima i teorijama ličnosti, kao i sa mogućnošću njihove primene u praksi (u okviru različitih psihoterapijskih modaliteta). Upoznavanje sa različitim pristupima ličnosti i psihološkim tehnikama istraživanja, dijagnostikovanja i opisivanja ličnosti. Studenti će naučiti da sa razumevanjem čitaju, kritički analiziraju i procenjuju teorije, istraživanja i saznanja iz psihologije ličnosti, (takođe, i psihoterapije) i, najzad, da ova saznanja adekvatno i stvaralački primenjuju u svojim daljim teorijskim i primenjenim studijama psihoterapije kao nezavisne discipline i profesije.

Metod izvođenja nastave

Predavanja, rasprave u grupi (dijaloški, interaktivni, metod rada), zadaci i individualne konsultacije.

Ocenjivanje

Ocena će biti formirana na sledeći način:

Domaći zadaci (seminarski rad) – 10 bodova

Kolokvijum – 30 bodova

Završni ispit – 60 bodova (ukupno 100 bodova!)

Literatura

Imam u vidu 3 knjige kao obaveznu literaturu (jedna u celini, druge dve delimično). Ali, to za kasnije, nakon našeg zajedničkog dogovora, večeras u 20h..